Get Adobe Flash player

Аранђеловац

Географско-демографске карактеристике општине

Положај аранђеловачке општине одређен је координатама између 44 степена и 12 минута северне географске ширине и 20 степени и 25 минута,  источне географске дужине (по Гриничу).

Аранђеловац лежи у североисточном подножју шумовите планине Букуље (696 м. н.в.), на надморској висини око 250 м и то изворишном делу реке Кубршнице.

По пространству своје територије заузима 375,89 км2, аранђеловачкој општини припада 15,75 % укупне површине Шумадијског округа (2.386,71 км2) и она заузима треће место у округу иза Крагујевачке и Книћке општине.
На територији аранђеловачке општине, поред Аранђеловца, насеља градског типа, налази се 18 сеоских насеља, а формирано је и регистровано 19 Месних заједница.

Северно од реке Кубршнице и Пештана смештена су насеља: Тулежи, Венчане, Раниловић, Мисача. Орашац, Стојник и Копљаре, а јужно: Прогореоци, Гараши, Јеловик, Босута, Вукосавци, Горња Трешњевица иБрезовац, док су насеља Аранђеловац, Врбица и Бања са обе стране реке Кубршице, а Даросава и Буковик са обе стране реке Пештана.

У насељима аранђеловачке општине је по последњем попису из 2002. године живи 48.000 становника, у 16573 домаћинства. На један квадратни километар површине долази 154 становника.

Геостратешки положај

Модернизацијом друмских саобраћајница различитих праваца, које пролазе средином аранђејловачке општине овој општини дају транзитни карактер.

Саобраћајни положај општине Аранђеловац је релативно повољан. Кроз средину општине пролази магистрални пут М-4 правцем исток-запад, који повезује ибарску магистралу са аутопутем М-4 правцем исток-запад, који повезује ибарску магистралу са аутопутем Е-75. Магистралом М-4 и регионалним путем П-202 преко Орашца остварује се веза са магистралним правцем М-23 за Крагујевац ка југу и Београд преко Младеновца ка северу. Магистрални пут М-4 оствариће везу и са планираним аутопутем Е-763 Београд- Јужни Јадран.

Удаљеност Аранђеловца од Крагујевца је 55 км, од Београда 74 км, Младеновца око 22 км, Тополе 14 км и Лазаревца око 33 км. Овакав положај  града омогућава повезаност са административним, привредним и туристичким центрима и реперима.

Клима

Територију аранђеловачке општине карактерише регионални тип климата средњег дела Шумадије, односно умерено континентална клима и то од ћудљиве до најпријатније умерене. Виши делови њене територије (Букуља и Венчац) имају специфични варијетет блаже, висинске, субалпске климе, са доста правилним температурним односима.

Аранђеловачко климатско подручје одликује се релативно хладним зимама, топлијим јесенима од пролећа и умерено топлим летима.

Становништво

На основу података који се односе на последња четири званична пописа становништва може се констатовати непрекидан пораст броја становника општине Аранђеловац. По последњем званичном попису становништва општина Аранђеловац је имала 48.129 становника што представља пораст броја становника од 14,3 % у односу на попис становништва спроведен 1971. године.

Највећи пораст попу-лације општине дешавао током седамдесетих година прошлог века, када општина Аранђеловац бележи изразиту демографску прогресију. Основни разлог овог демографског процеса био је, пре свега то да је у том периоду општину Аранђеловац карактерисао значајан привредни развој, као и највећи природни прираштај у посматраном периоду. Међутим, у последњем пописном интервалу забележен је незнатни пораст становништва од 1,1 % који је, пре свега, резултат механичког прилива становништва у облику миграторних кретања ка општини Аранђеловац због релативно стабилног привредног стања.

Руде

Пешчари и глине су откривени на великој површини у пределу Аранђеловца где имају специфично развиће, карактеристично по брзом смењивању грубом кластичног материјала са џеповима каолинских глина. Ови седименти имају дебљину око 350м.

Посебан значај имају каолинске глине – врбичке глине, које се јављају у виду великих џепова.
На Венчацу су откривене највеће масе мермера који припадају најекстернијој контактно – метаморфној зони у овиру букуљског гранитоида.

Разноврсна геолошка грађа на територији аранђеловачке општине условила је временски и просторно појављивање различитих лежишта и појава минералних сировина и наслага од економског значаја.
На Букуљи су пронађене руде калаја-каситерита од економског значаја, руде борита које су раније експлоатисане и уранове руде.

Рудоносне стене Венчаца и Букуље представљају основу рудно-индустријске производње аранђеловачке индустрије. Највећи значај имају мермери са Венчаца, ватросталне глине и калцити са северних падина Букуље (у селима Врбица и Буковик), гранит са Букуље, као и окер боја кварца и др. У геолошком саставу Венчаца у многоме учествују мермери и сматра се да су они девонског порекла. Геолошку грађу Букуље, као што је изнето, чине разноврсне стене. Њено језгро представља гранитни масив који је уоквирен, а делимични и покривен серијом старих стена – кристаласти шкриљци, агрилошисти а местимично и мермери.

Воде

На територији општине Аранђеловац, због различитог утицаја геолошког састава, рељефа, климе, вегетације и деловања људи, разноврсне су хидролошке одлике. Заступљене су подземне и површинске воде. Подземним водама на територији општине Аранђеловац увек се посвећивала посебна пажња и оне су заступљене са великим бројем извора који се најчешће јављају на контакту водопропустљивих и непропустљивих геолошких слојева. Најбројнији су извори у вишим деловима општине и њихов број расте са порастом надморске висине. Данас је већина њих каптирана.

На територији општине Аранђеловац има више минералних и термоминералних извора. Највеће количине термоминералне воде се налазе у масиву Букуље. Настанак ових извора везан је за инфилтрацију и циркулацију вода на њеним дубинама и регионалне разломе које имају функцију колектора у којима се врши мешање вода и њихово обогаћивање са минералним солима. Углавном припадају хидрокарбонатно – натриско – угљено – киселим водама.

Посебан значај имају минералне воде Буковичке Бање које се сврставају у ретке хладне воде и хипотерме (топле) лековите воде.

Површинске воде имају велики значај за становништво и привреду општине.